Dan zaljubljenih, koji se obeležava u svetu 14. februara, a nekoliko godina unazad intenzivno i u Srbiji, jedan je od najpopularnijih praznika. Kako mu i sam naziv kaže, obeležavaju ga zaljubljeni, odnosno parovi koji na taj način žele da proslave svoju ljubav i da jedno drugom poklone posebnu pažnju.

Svakako je ovo i jedan od najunosnijih dana za prodavce. Tog dana poklanjaju se ruže, bombonjere, parfemi, čestitke... 

Treba naglasiti i da mnogobrojni lokali u Beogradu na ovaj dan imaju posebne tematske žurke, a jedan od njih, Baraka bar, imala je nešto nesvakidašnje - žurku za one koji nemaju sreće u ljubavi!

Dan zaljubljenih - datum

Dan zaljubljenih proslavlja se na dan svetog Valentina, odnosno na dan sveca koga poštuju katolici i protestanti.

Nije utvrđeno ko je on bio, jer su postojala tri mučenika sa istim imenom. Pretpostavlja se da se radi o Valentinu kome je odrubljena glava zbog propovedanja hrišćanstva 270 godine,  14. februara. Dakle, veruje se da je 14. februara preminuo, iako činjenice to ne potkrepljuju.

Ovaj Valentin je živeo za vreme cara Klaudija u Rimu. Bio je biskup, a za njegov život vezuju se različite legende. Od toga da je pomagao zatvorenicima, do toga da je krišom venčavao vojnike, kojima je car Klaudoje to branio, pa čak i da je bio zaljubljen u ćerku svog tamničara, dok je bio zatočen.

Trebalo bi napomenuti i da se ovog datuma, u pravoslavnoj crkvi, obeležava Sveti Trifun, zaštitinik vinogradara.

Dan zaljubljenih - istorijat

Popularnost Dana zaljubljenih nema mnogo veze sa crkvom, već više sa svetovnim običajima i tradicijama.

Valentinovo je prvi put sa povezano sa romantičnom ljubavlju u 14. veku u krugovima bliskim engleskom pesniku poznog srednjeg veka, Džefriju Čoseru. Tada je među uglednim ljudima bila popularna otmena ljubav.

Do 15. veka ovo je preraslo u običaj da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama.

Veruje se da je prva poruka za Dan zaljubljenih poslata 1415. godine. Reč je o poruci koju je poslao vojvoda od Orleansa iz Francuske svojoj izabranici, dok je bio zarobljen u kuli u Londonu.

U Velikoj Britaniji slanje ljubavnih poruka postalo je popularno sredinom 18. veka. One prve bile su napravljene od čipke i papira. 

Početkom 19. veka ljubavna pisma i čestitke za Dan zaljubljenih postale su toliko popularne da su otvarane i fabrike za njihovu masovnu proizvodnju, u Velikoj Britaniji, a potom i u SAD.

Zanimljivo je i da se nekada u Nemačkoj 14. februar smatrao izuzetno baksuznim danom. Naime, po legendi, tog dana je rođen Juda, koji je izdao Isusa Hrista. 

Takođe, u Velikoj Britaniji je postojalo verovanje da sredinom februara sva živina, odnosno, kokoške, patke i ostale ptice, traže sebi partnera ili partnerku za proleće, odnosno da taj period označava sezonu parenja.

Postoji tumačenje i da su pagani sredinom februara slavili Luperkaliju. Reč je o festivalu plodnosti, koji je trajao tri dana, između 13. i 15. februara. Tada bi ljudi prinosili životinjske žrtve, jer su verovali da će to povećati plodnost žena tokom predstojeće godine.

Sa druge strane, veruje se da se žrtve uopšte nisu prinosile, već da su žene i muškarci ispisivali svoja imena i ubacivali ih u kutiju. Tada bi ih neko nasumično spojio, a njihovo partnerstvo trajalo je jedan dan.

Foto: Pixabay / Alexas_Fotos