Proslave godišnjica mature Beograd - Okupljanje za pamćenje

Proslave godišnjica mature Beograd – postaje jedna od najtraženijih fraza na Googlu kada se krene sa razmišljanjima i pripremama za organizaciju istih. Uglavnom se, tradicionalno, proslave godišnjica mature priređuju tokom meseca maja i juna.

Osnovni motiv proslave ovih jubileja, bilo da se radi o proslavi 5, 10, 15, 20 ili više godina mature, jeste da se školski drugovi ponovo okupe, provesele, ispričaju, evociraju uspomene, pa i da izglade i po neki nesporazum, ako ga je bilo.

Pripreme za organizaciju jedne ovakve proslave zahtevaju dosta vremena i maštovitosti kako bi sve na vreme i na najbolji način bilo organizovano. Iz tog razloga, ponekad tu odgovornost na sebe preuzme nekoliko starih školskih drugara ili, što je u poslednje vreme takođe popularno, organizacija se prepusti stručnom timu restorana ili sale za proslave gde će se proslava održati ili se angažuju profesionalne agencije koje sve organizacione aktivnosti preuzimaju na sebe.

U Beogradu je teže izbarati najbolju, između sjajnih ponuda restorana za proslave, nego pronaći adekvatnu, bilo da Vam je potrebna manja sala za proslave ukoliko se okluplja samo Vaš razred ili veći prostor, ako se proslava godišnjice mature organizuje za celu generaciju zajedno.

Najveći broj bivših maturanata na proslave godišnjica mature rado odlazi, sa nestrpljenjem i iščekivanjem žele da vide stare prijatelje iz školske klupe sa kojima su se nekada družili, pravili nestašluke, imali prve izlaske i provode, prva samostalna letovanja… Ne smemo zaboraviti ni prve ljubavi koje su se rađale. Dakle, emotivnih i sentimentalnih razloga za ponovno okupljanje ima mnogo.

Ima tu i šale i zadirkivanja, kao u školskim danima. Neminovno, uvek se prvo odmeri kako neko danas izgleda, da li su mu godine donele ili narušile nešto od nekadašnje lepote. Da li se neko udebljao, osedeo, da li su najpopularnije devojke i momci iz školskih dana i dalje nosioci iste titule ili im je “neko ružno pače” preuzelo titulu. Onda sledi po neka šala, zatim srdačno pozdravljanje i kolektivni zaključak kako se uopšte nismo promenili od srednjoškolskih dana, ako nikako drugačije, onda barem mladalačkim duhom.

Iako se dame za godine ne pitaju, s obzirom da se susrećemo sa školskim drugovima kojima je taj podatak poznat, bićemo iskreni i naglasiti da najveći broj nas, posebno pripadnica ženskog pola, posebnu pažnju posvećuje svom izgledu za to veče. Želimo da i dalje izgledamo i mladoliko i doterano, a da opet sve to bude u skladu i sa našim godinama.

Sledi evociranje školskih zgoda i nezgoda, jer nostalgija je neizbežan detalj ovakvih susreta. Ponekad se prisetimo  ili nas na njih podseti neko od drugova i nekih događaja koje smo zaboravili, a obeležili su trenutke našeg sazrevanja. Pitamo se da li je moguće da je prošlo toliko godina od kad smo izašli iz klupe i maturirali, čini nam se da je vreme proletelo.

Međutim, ima i onih koji se nerado odazivaju ovakvim skupovima. Najčešći razlog tome jeste što uvek usledi i onaj trenutak u kome treba ispričati kako ste proveli protekle godine, da li ste završili studije, da li ste oformili porodicu, poslovno se ostvarili, proputovali svet… Neki ljudi se plaše da možda nisu dovoljno uradili, da će ih ostali smatrati neuspešnima ili ih, možda, osuđivati.

Ima i onih koji se vode razmišljanjem da su sa onim ljudima koji su im bili dragi ostali u kontaktu, a da ostale i nemaju preveliku želju da sretnu, iz nekih njima znanih razloga ili neprijatnih uspomena iz školskih dana. Ipak, mnogo je veći broj onih koji se raduju svakoj proslavi godišnjice mature i susretu sa starim prijateljima.