Kada je Sveti Nikola?

Kada je Sveti Nikola i da li se uvek slavi posna slava? Koji su običaji i zanimljivosti baš na ovaj datum i zašto ga slavi “pola” Srbije?

Sveti Nikola ili Nikoljdan, najzastupljenija slava u Srbiji, slavi se 19. decembra, na dan kada je ovaj svetitelj umro 345. godine ove ere. Kažu da pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste.

Pretpostavlja se da se kao porodična slava obeležava od samog početka primanja hrišćanstva, ali pouzdani podaci postoje da se slavi od XIII veka nakon reformi koje je Sveti Sava uveo u pravoslavlje srpskog naroda.

Slava Sveti Nikola je strogo posna slava jer pada u vreme Božićnog posta i nikako je ne treba pripremati i dočekivati goste sa mrsnom trpezom. Slavski kolač, žito i vino su obavezni. Na dan slave, domaćin kuće ujutru treba da ponese slavski kolač, žito, vino i sveću u crkvu i prisustvuje jutarnjoj liturgiji, nakon koje sveštenik seče slavski kolač. Potom se porodica i gosti u porodičnom domu domaćina slave okupljaju za slavskom trpezom. Od izuzetnog je značaja da članovi porodice budu prisutni, a naglašava se i da nipošto ne treba vratiti nikoga ko toga dana dođe u kuću domaćina. Svakako, svoju slavu možete proslaviti i u nekom od restorana za proslave, ukoliko imate veliki broj gostiju.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca, putnika, siromašnih, dece, učenih ljudi i trgovaca.

Poznat je po velikodušnosti i brojnim dobročinstvima koje je činio, želeći da pomogne čistog srca, iz iskrenih hrišćanskih pobuda. Trudio se da se za njegova dobra dela ne sazna da ih je on učinio. Predanje kaže da je deci krišom kroz prozor ili u cipele ostavljao poklone. Nadaleko je poznata i priča kako je tri sestre iz siromašne porodice u Patari spasao da se ne odaju bludničenju tako što je tajno porodici poklonio vreće zlata. Zahvaljujući tome, kult Svetog Nikole nije rasprostranjen samo kod pravoslavnih hrišćana, već i kod katolika kod kojih je poznat i kao Božić Bata.

Za čuda Svetog Nikole vezuju se i brojne legende od kojih je svakako jedna od najčuvenijih da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom. U znak zahvalnosti, srpski kralj je bogato darovao hram u Bariju u kome se nalaze mošti ovog svetitelja i čudotvorca.

Sveti Nikola (Nikolaj Mirlikijski), rođen je u gradu Patara u Likiji, koji se nalazi na teritoriji današnje Turske. Zamonašio se u manastiru Novi Sion, koji je osnovao njegov stric Nikolaj, episkop patarski. Nakon smrti roditelja Nikola je kompletan imetak i sve što je posedovao razdelio za pomoć siromašnima.

Za sebe nije zadržao ništa. Bio je najpre sveštenik u Patari, a potom je izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, takođe u Likiji. Od strane naroda je još za života proglašen svetiteljem zbog izuzetnog milosrđa, pomoći i utehe koje je pružao svakome kome je trebala ili mu je pomoć zatražio. Siromašni, nemoćni, nesrećni ili kakvom nepravdom pogođeni imali su svesrdnu pomoć Svetog Nikole. Postoji čak i zabeležen podatak da mu je iz lica isijavala nekakva posebna svetlost.

Upokojio se 19. decembra 345. godine (odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru). Prvobitno je sahranjen u Sabornoj crkvi Mirlikijske mitropolije. Međutim, njegove mošti prenete su u Italiju, u manastir Svetog Jovana Preteče u Bariju, krajem XI veka, tačnije 1096. godine, nakon što su Turci zauzeli Likiju, te je postojao osnovan strah kako bi mošti svetitelja mogle biti oskrnavljene od strane turskih ovajača. Tri godine kasnije, u Bariju je sagrađena i veličanstvena crkva posvećena ovom svetitelju.

Pravoslavna crkva, pored 19. decembra, kao spomen na dan njegove smrti proslavlja i 22. maj, pod nazivom Mladi (ili Letnji) Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski, u znak sećanja prenosa moštiju Svetog Nikole u Bari.