Solunac na Dorćolu - zahvalnost kapetanu Ricudisu

Na staroj beogradskoj opštini Dorćol, koja se spušta na obale Dunava, postoji Dunavska ulica.

U Dunavskoj ulici postoji kultni restoran "Solunac".

Ulica je dobila naziv po obližnjoj reci, a restoran po slavnom junaštvu naše vojske u Prvom svetskom ratu. U tom VELIKOM ratu proslavljena je VELIKA hrabrost nepokolebljivog patriotizma, istrajnost i neopisiva izdržljivost u stradanjima srpskog vojnika - seljaka.

Učesniku Solunskog fronta istorija je dodelila VELIKU titulu SOLUNAC, kao medalju za pamćenje budućim pokolenjima.

U tu medalju za nezaborav ugrađeno je još nešto, trajno i VELIKO: bratimljenje srpskog i grčkog naroda, započeto na gostoprimljivom Krfu i obližnjem ostrvu Vido. Rađala su se neprevaziđena prijateljstva, buknule su nežne i strastvene ljubavi... Sve što je najplemenitije među ljudima i što prerasta suvoparne činjenice istorije.

Vreme teče kao nezaustaviva reka, a istoriju i dalje pišu događaji i ljudi - VELIKANI.

U DOBRU JE LAKO DOBAR BITI, NA MUCI SE POZNAJU... PRIJATELJI.

Bila je to 1999. godina, vreme stradanja Srbije od NATO bombardovanja.

Teška vremena uvek iznedre heroje - VELIKANE, stavljajući prijateljstvo i humanost na vagu dužnosti i osećanja. Kad prevagnu osećanja i kad se sopstvena sudbina stavi na žrtvenik odanosti, nastane nada čovečanstva.

VELIKAN o kome je ovde reč je najsvežiji nosilac grčko-srpskog prijateljstva - kapetan MARINOS RICUDIS.

Bombardovanje SR JUGOSLAVIJE (Srbije i Crne Gore) ga je zateklo na mestu kapetana bojnog broda "Temistokle".

U vojsci nema pogovora... NAREĐENJE - IZVRŠENJE!

Kapetan MARINOS RICUDIS je, ipak, odbio da učestvuje u  tom nezapamćenom napadu. Umesto da uplovi u Jadransko more, samoinicijativno je naredio da se brod vrati u luku.

Pod punom odgovornošću za svoj nepokolebljiv čin, prihvatio je sve sledbene posledice: ražalovanje, otpuštanje iz vojne mornarice i suđenje za vojnu neposlušnost.

Po njegovim rečima, "sudilo mu se pred devet sudova, ali je odluka o prekidu njegove karijere u mornarici doneta za jedan dan". Osim toga, osuđen je na uslovnu kaznu od dve i po godine zatvora. Hrabri kapetan od tada je radio na turističkim jahtama.

Upitan kasnije o tom događaju, odgovorio je doslovce ovako:

"Bio je fantastičan osećaj doneti odluku da podržim naciju koja se borila protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja. Izuzetno sam ponosan zbog tog trenutka koji sam pružio i svom i vašem narodu. To je zajednička priča između mene, moje kulture i vaše kulture. Veoma sam srećan što sam našao prijatelje u Srbiji i što delimo zajednička sećanja." - ("Blic")

Skromni kapetan nije prihvatio predlog Ambasade Srbije u Grčkoj da primi srpsko državno odlikovanje, tvrdeći da "priznanje za hrabrost ne pripada njemu, nego srpskom narodu“. 

To isto je ponovio i u Srpskoj patrijaršiji, primajući od patrijarha Irineja odlikovanje SPC, kojim povodom je u pratnji sveštenika Grčke pravoslavne crkve Nikole Gaćevića doputovao u Srbiju. Tom prilikom mu je uručen orden Svetog cara Konstantina, a u obrazloženju je pisalo:

"... za istrajno svedočenje Hrista Vaskrsloga i delatno ispovedanje pravoslavne vere, naročito pokazano njegovom žrtvenom ljubavlju prema bratskom srpskom narodu odbijajući da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine“.

Patrijaršijskim dvorom u Beogradu tada su se orili povici:  „Aksios“! – „Dostojan“.

Građani Srbije su osetili potrebu da se posebno zahvale osvedočenom prijatelju oslikavanjem murala sa njegovim likom i zastavama Grčke i Srbije u Dunavskoj ulici na Dorćolu i to su upriličili baš na njegov rođendan.

Bio je oduševljen tim gestom.

Kad prođem pored Dunava, dorćolskom Dunavskom ulicom, zastanem kraj murala zahvalnosti da odam počast heroju. Čitam citirane njegove reči:

"KAO PRAVOSLAVAC, NE MOGU DA UČESTVUJEM U NAPADU NA BRATSKI NAROD!"

Produžim do restorana "Solunac" da nazdravim očuvanju tradicije osvedočenog srpsko-grčkog prijateljstva.

ŽIVELI ♡