Kada pada Uskrs 2022.?

Uskrs ili Vaskrs proslavljaju svi hrišćanski vernici. Uskrs je najstariji i najveći hrišćanski praznik. Slavi se u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.

S obzirom na to da je Uskrs pokretni praznik, ne proslavlja se svake godine istog datuma. Uskrs uvek pada u nedelju, ali se datum menja. Od čega to zavisi, kako se računa datum Uskrsa, koji ga običaji prate, kao i kada pada Uskrs 2022. godine, saznaćete ukoliko do kraja pročitate tekst pred vama.

U prva tri veka hrišćanstva dolazilo je do nesuglasica u pogledu datuma slavljenja Uskrsa, jer se datum Hristove smrti, prema sinoptičarima i prema jevanđelisti Jovanu, razlikovao. Zbog toga se o pitanju datuma obeležavanja Uskrsa raspravljalo i odlučivalo na Prvom vaseljenskom saboru hrišćanske crkve u Nikeji, 325. godine.

Nikejska saborska odluka o datumu obeležavanja Uskrsa se može svesti na četiri osnovne tačke: 1. Uskrs se slavi posle prolećne ravnodnevice; 2. Hrišćani ne slave Uskrs kada i Jevreji svoju Pashu, već posle nje; 3. Uskrs se slavi posle punog (uštap) meseca; 4. Uskrs se uvek slavi u nedelju.

Kada se steknu ova četiri uslova, a na osnovu posebnih matematičkih i astronomskiih proračuna, izračunava se i određuje kada pada Uskrs u datoj godini. Da bi se taj poprilično komplikovan proračun olakšao, razvijene su i posebne tablice, koje crkva i danas koristi.

Od 16. veka rimokatolička i pravoslavna crkva počinju da slave Uskrs različitog dana. Razlog tome je, što je tada katolička crkva prešla na računanje vremena po novom, gregorijanskom kalendaru. Gregorijanski kalendar uveden je 1582. godine, reformom julijanskog kalendara od strane pape Grgura XIII. Pravoslavna crkva je nastavila da se rukovodi julijanskim kalendarom, što i danas čini, iako je gregorijanski kalendar danas u celom svetu prihvaćen kao zvanični kalendar po kome se računa protok vremena. Utvrđeno crkveno pravilo nalaže da datum Uskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija.

Uskrs može biti u razmaku od 35 dana. Po julijanskom kalendaru, dakle, kod pravoslavnih hrišćana, Uskrs najranije može da biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Po gregorijanskom kalendaru, dakle kod rimokatoličkih hrišćana, to je period između 22. marta i 25. aprila.

Najveći mogući razmak između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa je pet nedelja, što je bio slučaj, na primer, 2016. godine. U nekim godinama, pravoslavni i katolički Uskrs padaju na isti datum, kao što je bio slučaj, recimo, 2014. i 2017. godine, a sledeći put će se to desiti 20. aprila 2025. godine.

U 2022. godini, katolički Uskrs proslavljaće se 17. aprila, dok će ga pravoslavna crkva slaviti 24. aprila.

Uskrs - običaji

Za Uskrs se vezuju brojni običaji. Na prvom mestu je običaj farbanja, ukrašavanja, darivanja i kucanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, pa tako simboliše i Isusov izlazak iz groba i njegovo ponovno rađanje.

Vaskršnja jaja se farbaju na Veliki petak, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv, proliivenu na Golgoti.

Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu uvek crvene boje, ostavlja se na stranu i čuva do sledećeg Uskrsa. Ono ima posebnu važnost. Naziva se čuvarkuća ili strašnik. Stavlja se na posebno mesto u kući, obično blizu ikone i kandila, i smatra se zaštitnikom kuće i zdravlja.

Jaja se, počev od nedelje, jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). Danas, u nekim zemljama, ustalio se i običaj da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure napravljene od čokolade.

Srbi pravoslavci se pozdravljaju specifičnim uskršnjim pozdravom „Hristos vaskrse“, na koji se odgovara sa „Vaistinu vaskrse“. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Podjednako često se mogu čuti i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav rečima “Hristos voskrese” i otpozdrav “Vaistinu voskrese.” Katolici kažu samo „Sretan Uskrs“.

Pravoslavna crkva Uskrs proslavlja svetom liturgijom, a katolička svetom misom, koje se služe u hriščanskim hramovima, crkvama i katedralama.

Hriščani Uskrs slave tri dana, pa su, iz tog razloga, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, pored Uskrsa koji pada u nedelju, crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Inače, cela ta poslednja nedelja do Uskrsa se naziva velikom, odnosno strasnom ili stradalnom nedeljom.

Prvi ponedeljak nakon Uskrsa se naziva se još i Pobusani ponedeljak. Običaj je da se tog dana uređuju grobovi preminulih i da se na groblja iznose farbana jaja. Pobusani ponedeljak je nazvan po običaju koji nalaže da treba pobusati, odnosno, urediti i od korova očistiti busenje na grobovima.

Ofarbana jaja se stavljaju na grobove uz pozdrav: "Hristos vaskrse", čime se, na simboličan način, radost najvećeg hrišćanskog praznika prenosi i na one koji više nisu sa nama. Zato se ovaj dan naziva još i "Vaskrs za mrtve".

Običaji se za ovaj dan, od mesta do mesta, razlikuju. Ipak, u većini krajeva jaja se boje posebno, tog jutra, obavezno u crvenu boju i bez šara. U nekim mestima se iznose jaja od Uskrsa. U nekim krajevima, postoji i običaj da se jaja tucaju i o spomenik i slično.