HOT & TRENDING!

Toma Zdravković – Svirajte mi tiho, tiše

Toma Zdravković – Svirajte mi tiho, tiše neprolazni je hit, pesma za sva vremena i sve generacije, koja će zauvek ostati u samom vrhu muzičkog neba naše narodne muzike.

“Svirajte mi tiho, tiše” objavljena je 1982. godine na albumu “Dva smo sveta različita”, a dan danas je akutelna i voljena kao i pre 40 godina.

Toliko tuge i emocija koje sežu u najdublje dubine duše nosi pesma “Svirajte mi tiho, tiše” da ne postoji osoba koja pred njom može ostati ravnodušna. U svakom stihu, u svakoj reči ove prelepe i jedinstvene balade sakriveni su istinski bol i tuga. Otpevana neponovljivim glasom legendarnog Tome Zdravkovića i sama pesma “Svirajte mi tiho, tiše” postala je legenda. I nikada više, ni u čijem izvođenju, ona ne može zvučati ni približno tome kako ju je Toma otpevao. I to ne samo zbog fascinantnog Tominog vokala, već i zato što je Toma bio poseban i kroz čitav život drugovao sa tugom.

Veliki Tomin prijatelj, Zoran Kalezić je to najbolje pojasnio rečima: “ Nikada u njegovom druženju nisam video posebnu sreću. Tugu nije mogao da skrije. Odavale su ga oči, pogled, tuga je toliko jača bila od radosti. Tugu mogu nositi samo posebni ljudi . Ne postoji nijedna vesela pesma koju je snimio .”

Skadarlija i restoran Dva jelena , u kojima je Toma često boravio i kao gost i kao izvođač, u svojoj bogatoj istoriji ispunjenoj značajnim događajima, zabeležili su još jedan važan trenutak. Istovremeno bitan, velik i tužan.

Naime, restoran Dva Jelena je mesto na kome se Toma Zdravković oprostio od prijatelja i održao poslednji, oproštajni koncert za njih. Posle 17 godina borbe sa zloćudnom bolesti, bilo je jasno da se trenutak njene pobede približio. Toma je održao oproštajnu turneju za svoju vernu publiku, a zatim poželeo i da se na njemu svojstven način oprosti od prijatelja – kroz pesmu, druženje i kafanu.

Veliki boem Toma je u boemskoj Skadarliji , u Lovačkom salonu restorana “Dva jelena” okupio prijatelje, "odabrano društvo", u kojem su bili Cune Gojković, Seka Sablić, Tanja Bošković, Milovan Ilić Minimaks, Danica Maksimović i mnogi drugi.

Kažu da je Toma bio opušten, da se kretao se između stolova i da je izgledalo da se sa svakim prisutnim gostom pojedinačno oprašta pogledom u oči i ponekim stihom svojih pesama. Pevao je Toma: “Dotako sam dno života”, "Svirajte noćas samo za nju" , “Kafana je moja sudbina” , “Dal je moguće” , “Svirajte mi tiho, tiše” “Za Ljiljanu”, “Jednog dana kada odem”, “Ej, Branka, Branka”, “Sliku tvoju ljubim”… Nije bilo atmosfere tipične za kafanu, nije se igralo ni lumpovalo. Prisutni su znali da je to oproštaj i poslednji kafanski šou istinskog boema Tome Zdravkovića. Pesme su ispraćane dostojanstvenim aplauzima, a nabujale emocije su iz prisutnih izbijale u vidu snažnih zagrljaja i suza koje su iskrile u očima i na momente slivale niz lica Tominih prijatelja.