Kada pada iranska Nova godina

Kada pada iranska Nova godina i da li znate gde se i kako slavi?

Iranska ili persijska Nova godina, poznata pod nazivom Nowruz (Noruz, što u bukvalnom prevodu znači novi dan) je tradicionalni praznik koji proslavlja više od 300 miliona ljudi širom sveta. Naime, Noruz se kao Nova godina ne slavi samo u Iranu, već i u: Avganistanu, Azerbejdžanu, Iraku (ali, samo u Kurdistanu), Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu i nekim drugim zemljama. U mnogima od njih je Noruz zvaničan, državni praznik.

Proleće, kao simbol buđenja i rađanja, uzimano je za početak nove godine kod mnogih starih naroda, uključujući i Stare Slovene. Pa, tako i iranska Nova godina označava prvi dan proleća i početak godine prema persijskom kalendaru.

Prvi dan iranskog kalendara pada na prolećnu ravnodnevnicu, koja je najčešće 21. marta, odnosno dan ranije ili kasnije, zavisno od tačke posmatranja. Trenutak kada Sunce ekliptički prelazi nebeski ekvator precizno se izračunava svake godine, a među iranskim porodicama je običaj da se okupljaju i posmatraju ovaj događaj.

U 11. veku nove ere iranski kalendar je reformisan kako bi se fiksirao početak kalendarske godine, odnosno Noruz, na prolećnu ravnodnevicu. U skladu sa time, definicija koju je dao iranski naučnik Tusi bila je sledeća: „Prvi dan zvanične Nove godine [Noruz] je uvek bio dan kada je sunce napustilo zodijački znak Riba i ušlo u znak Ovna, pre podne.“ Noruz je prvi dan Farvardina, prvog meseca iranskog solarnog kalendara, koji se kao zvanični kalendar koristi u Iranu i Avganistanu.

Noruz je jedan od najstarijih praznika na svetu, sa preko 3.000 godina dugom istorijom. Prema persijskoj mitologiji, kralj Jamshid, nakon pobede nad zlim duhom, započeo je proslavu Noruza kao znak novog početka i povratka sunca.

IRANSKA NOVA GODINA – TRADICIJA I OBIČAJI

Kao što doček Nove godine po gregorijanskom ili nekom drugom kalendaru ima svoja posebna i raznovrsna obeležja, tako i iranska Nova godina ima svoje specifičnosti kada su tradicija i običaji u pitanju.

Iako se tradicije i običaji koji prate proslavu iranske Nove godine razlikuju od zemlje do zemlje, postoje i mnoge zajedničke karakteristike.

U većini regiona pripreme poćinju i nekoliko nedelja pre samog datuma praznika. Izvode se ritualni plesovi koji uključuju preskakanje vatre i potoka. U Iranu se ovi plesovi održavaju poslednje srede pre Noruza, dok se u Azerbejdžanu ova praksa izvodi tokom četiri srede koje prethode samom prazniku. U mnogim mestima domaćinstva pune svoje zalihe vode poslednje srede u godini, a u Kirgistanu sve posude u kući treba da se napune na veče Noruza, u nadi da će to doneti obilje u novoj godini i zadržati daleko nesreću.

Takođe je uobičajeno da se, pre početka proslave Noruza, posećuju groblja, pri čemu posetioci donose sveće i ponude u znak sećanja na mrtve. U Kazahstanu se obično dve sveće stavljaju na vrata kuće na Noruz veče. U Azerbejdžanu se sećanje na preminule obeležava drugog dana Nove godine, poznatog kao „Dan očeva“.

Tradicionalno, na sam dan iranske Nove godine priređuju se gozbe, posećuju članovi porodice i prijatelji i razmenjuju pokloni. Deca često dobijaju male igračke i igraju se šareno ofarbanim jajima. Porodice ili zajednica dele simboličan obrok, koji se najčešće sastoji od kuvanog pirinča i povrća, u kombinaciji sa mnogim lokalnim sastojcima. U Kirgistanu, ovaj obrok je javna ceremonija, sa određenim mestima u gradovima za pripremu „Nooruz Keđe“ ili „Čon Keđe“, vrste supe od bikovog mesa.

Široko rasprostranjena tradicija je priprema praznične trpeze za Novu godinu Noruz. Na sto se postavlja niz simboličnih predmeta koji simbolizuju čistoću, sjaj, obilje, sreću i plodnost za novu godinu. Najčešće su to: voda, sveće, jela od zelenih klica (ili Sabzeh), tradicionalno jelo napravljeno od zdrobljenih klica pšenice, ogledala, jaja i različito voća. U Iranu, na sto se postavlja „Sofreh-ie Haft Sin“ (“sofra sedam sin”) koja podrazumena sedam objekata, od kojih svaki počinje slovom „S“. Čine je uglavnom: zelenilo (kao pšenica koju mi sadimo pred Božić), jabuka, saman – vrsta halve, beli luk, sirće, voće senđed i začin dobijen od ove voćke. Slična sofra se postavlja i u oblastima Indije.

Takođe se održava i čitav niz kulturnih manifestacija koje su usklađene sa lokalnom tradicijom i običajima. Poezija, muzika, tradicionalne igre, pripovedanje, konjske trke i igre, rvanje, hodanje po konopcu i ulični performansi su samo neki od popularnih karakteristika proslave Noruza.

U Iranu proslava Nove godine, odnosno, Noruza traje trinaest dana. Trinaestog dana, u okviru ceremonije Sizdebedar, Iranci odlaze u prirodu na piknik. Zelenilo uzgajano za trpezu „Sofreh-ie Haft Sin“ baca se, po mogućnosti, u reku. Neudati mladići i devojke, lišće zelenila vezuju pre nego ga bace, izražavajući tako želju da pronađu partnera. Novogodišnje želje su, kao i svuda u svetu, povezane s ljubavlju, zdravljem i uspehom i blagostanjem.