Plavi ponedeljak – da li verujete u ovaj fenomen

Jeste li čuli za izraz "plavi ponedeljak"? Ako niste, evo prilike da nešto više o njemu saznate. Ovaj pojam u poslednjoj deceniji dobija sve više pažnje, a kada čujete o čemu se radi, biće vam jasno i zašto.

Plavi ponedeljak ("blue monday") je pojam koji se odnosi na "najdepresivniji dan u godini", a veruje se da je to treći ponedeljak u mesecu januaru. No, šta se zapravo krije iza ovog fenomena i da li je stvarno naučno potkrepljen? Hajde da istražimo.

 

Poreklo fenomena “plavi ponedeljak”

 

 

Fenomen "plavi ponedeljak" nastao je 2005. godine, kao deo marketinške kampanje, kojom je agencija za putovanja “Ski Travel“ želela da promoviše zimska putovanja. U te svrhe, agencija je angažovala psihologa Klifa Arnala (Cliff Arnall). Njegov zadatak bio je da ustanovi koji je to datum u godini kada se većina ljudi oseća depresivno, neraspoloženo i demoralisano. Naravno, suština je bila u tome da upravo u tom periodu maksimalno “poguraju” svoje zimske aranžmane, računajući da će se ljudi u takvom raspoloženju lakše odlučiti za putovanje kako bi popravili svoje raspoloženje i pobegli od sive svakodnevice.

Koristeći se jednostavnom formulom koja kombinuje vreme proteklo od poslednjeg Božića, dužinu do sledeće plate, dugove na početku godine, loše vremenske prilike, neuspeh u održavanju novogodišnjih rezolucija i nedostatak motivacije, Klif Arnal je došao do zaključka da je treći ponedeljak u januaru najdepresivniji dan u godini.

 

Kritike i protivljenja

 

Nakon što je fenomen stekao medijsku popularnost, mnogi ugledni stručnjaci i naučnici su se oglasili tvrdeći da je ideja "plavog ponedeljka" pseudonauka. Po njihovom stručnom stavu i mišljenju, nema stvarne naučne osnove koja bi potvrdila ovu tvrdnju, a sama formula koja je korišćena prilikom izrade koncepta je neprecizna i proizvoljna.

 

Zašto verujemo u "plavi ponedeljak"?

 

 

Bilo da plavi ponedeljak ima ili nema čvrste naučne osnove, postoji nekoliko razloga zašto se ljudi osećaju bezvoljno tokom zimskih meseci:

1. Sezonski afektivni poremećaj (SAP): Ovaj poremećaj utiče na mnoge ljude tokom zimskih meseci kada su dani kraći i ima manje sunčeve svetlosti. Simptomi SAP-a su slični simptomima depresije.

2. Postpraznična tuga: Nakon praznika ispunjenih slavljem, nasmejanim licima i pozitivnom energijom, kao što su Nova godina i Božić, mnogi ljudi osećaju prazninu i nostalgiju jer se svakodnevni život nastavlja bez svečanih trenutaka, proslava i okupljanja.

3. Neostvarene novogodišnje rezolucije: Mnogi od nas postavljaju visoke ciljeve za novu godinu, ali već do sredine januara shvate da će teško ili nikako uspeti da ih ostvare, što može dovesti do osećaja razočaranja.

 

Kako prevazići "plavi ponedeljak"

 

Bez obzira na to da li verujete u fenomen "plavog ponedeljka" ili ne, važno je prepoznati i negovati svoje mentalno zdravlje, posebno tokom zimskih meseci:

1. Svetlost: Provedite više vremena napolju, čak i ako je oblačno. Prirodna svetlost može pomoći u borbi protiv simptoma SAP-a.

2. Vežbanje: Fizička aktivnost oslobađa endorfine, hormone sreće. Čak i kratka šetnja može pomoći u podizanju raspoloženja.

3. Socijalne interakcije: Komuniciranje s prijateljima i porodicom može biti od velike pomoći. Ako se osećate usamljeno, potražite grupne aktivnosti ili volonterske prilike.

 

Plavi ponedeljak možda nije naučno potvrđen fenomen, ali je važno razumeti da se mnogi ljudi osećaju depresivno i neraspoloženo tokom zimskih meseci. Umesto da se fokusirate na jedan "najdepresivniji" dan, fokusirajte se na to kako možete poboljšati svoje mentalno zdravlje tokom čitave godine. Svaki dan je nova prilika za traženje sreće, radost i ispunjenje.