Kada pada Sveti Nikola 2023

Da li znate kada pada Sveti Nikola 2023, kako se slavi i koji slavski obredi prate ovu najčešću porodičnu slavu u Srbiji?

Izuzetno poštovan svetitelj u srpskom narodu, Sveti Nikola Čudotvorac kao porodična slava se najverovatnije slavi od najranijih dana primanja hrišćanstva. Međutim prvi zabeleženi podaci o njoj datiraju iz 13. veka i perioda reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava.

Sveti Nikola se obeležava i slavi svake godine istog datuma. U pitanju je 19. decembra, a u 2023. godini taj datum pada u utorak.

Pročitajte još: Kada pada Sretenje 2023

Sveti Nikola kao porodična slava

Kako u prošlosti, tako i danas, Sveti Nikola kao porodična slava je religijski i društveni praznik koji karakteriše okupljanje porodice i njenih prijatelja, komšija i familije. Iako je crkva propisala kako se slavi slava (najvažniji elementi su: slavski kolač, sveća i žito), jedinstvenog obrasca u Srbiji nema jer se u različitim krajevima naše zemlje praktikuju različiti običaji slavskih obreda.

Slava Sveti Nikola uglavnom se proslavljala u domaćinstvima, uz odlazak u crkvu ili dolazak sveštenika u kuću, molitvu, lomljenje i sečenje slavskog kolača i pripremu slavske trpeze. U zavisnosti od nasleđa, u različitim krajevima Srbije, mesio se od jednog pa sve do četiri slavska kolača namenjenih za svaki dan koji se slavi.

Najčešće se jedan kolač nosio u crkvu i, nakon službe, tamo lomio sa sveštenikom. U nekim delovima Srbije to je činio domaćin sa bliskim komšijom, koji se za tu priliku negde nazivao pop (naselja oko Vladičinog Hana, Vranja), kolačar (južna i jugozapadna Šumadija) ili komšija (okolina Kuševca).

Danas se uz slavski kolač žito redovno priprema, kako je crkva to i propisala, dok je ranije žito ređe pripremano, opet u zavisnosti od kraja do kraja. Slavska sveća je paljena do podne, a u južnim jugozapadnim delovima Srbije na kolač se stavljala trokraka mala sveća.

S obzirom da Sveti Nikola uvek pada u vreme Božićnog posta, slavska trpeza treba uvek da bude posna. Ranije se o tome mnogo više vodilo računa nego danas i retko kad se dešavalo da neko pripremi mrsnu hranu. Slavska trpeza se pripremala shodno mogućnostima i statusu domaćinstva, a naravno i shodno prilikama i vremenu (ratovi, godine u kojima je vladala glad...)

Domaćini su nabavljali ribu, dok su domaćice i ostale ženske članice domaćinstva pripremale svu ostalu hranu. Gosti su donosili skromne poklone, kao što su: jabuke i drugo voće, cveće, šećer, ratluk…Stiče se utisak, da se za Svetog Nikolu, koliko su to mogućnosti dozvoljavale, svaki domaćin trudio da pripremi što je moguće raskošniju trpezu i gozbu. Nekada se u tome čak i preterivalo, te se slavilo i po nekoliko dana.

Danas neki praktikuju običaj da krsnu slavu proslavljaju u restoranima što dobrim delom narušvo izvorno značenje i značaj ovog velikog praznika. Kao porodični i, na prvom mestu religijski praznik, ne bi trebalo da se pretvori u slavlje van porodičnog doma, lumperajku i veselje prikladnije za doček Nove godine, svadbene ili neke druge proslave. No, kao i u svim drugim oblastima života, tako i kada su slave u pitanju, savremeno doba donosi neke nove običaje, a na svakom pojedincu ponaosob je da odluči da li će ih prihvatiti ili ne.