Kada pada Sveti Nikola 2025

Kada pada Sveti Nikola 2025, koji običaji se vezuju za ovu najmnogobrojniju krsnu slavu kod Srba i da li su neki od njih danas zaboravljeni?

Nikoljdan ili Svetog Nikolu Čudotvorca Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, kojima je to krsna slava, svake godine slave 19. decembra, koji će u 2025. godini pasti na dan petak.

Praznik pod nazivom Mladi (ili Letnji) Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski, crkva proslavlja svakog 22. maja u znak sećanja na prenos svetiteljevih moštiju iz Mira, u Likiji, u italijanski grad Bari. Stoga oni koji slave Nikoljdan preslavljaju Mladog ili Letnjeg Nikolaja.

U zapadnoj Srbiji, nedelju dana po Svetom Nikoli, obeležava se i Nikoljsko lice, koje se praznuje u porodičnom krugu bez gostiju. Tada domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan.

Pročitajte još: Kada je katolički Božić 2024 i koji ga običaji prate

Sveti Nikola običaji

Kada je u pitanju Sveti Nikola, običaji koji se poštuju su brojni. Neki od njih su vezani za osnovna načela pripreme slave koje je propisala crkva, dok su neki nastali spontano u narodu i razlikuju se od kraja do kraja naš zemlje.

Po nepisanim pravilima i starim narodnim običajima, domaćini bi dan pre Svetog Nikole trebalo da pripreme slavsku trpezu, koja mora biti posna, i to je sve od kućnih poslova koje bi trebalo da obavljaju. Sve ostalo treba ostaviti za 21. decembar, jer se ni dan nakon slave ne bi smeli obavljati značajniji kućni poslovi.

Na dan slave, porodica koja slavi sveca treba da se okupi uz sveću, slavski kolač, žito i Oče naš. Značajno je i da mnoge nerotkinje mole Svetog Nikolu za potomstvo.

Na jugu Srbije tradicionalno se prave šareni kolači u obliku ptice, koji se zajedno sa slavskim kolačem, žitom i vinom odnose u crkvu na osveštanje. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.

S obzirom da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na Nikoljdan deci daruju: pokloni, orasi, lešnici, jabuke, slatkiši i slično . Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi im ostavljao poklone u cipelice ili pokraj prozora, iz čega je kasnije nastao lik Deda Mraza koji, takođe, daruje mališane, ali kad dođe Nova godina.

U Vojvodini, u periodu do Drugog svetskog rata, ulicama je išla maskirana osoba, ogrnuta bundašem, sa šubarom, bradom od kučine, štapom u ruci i tkanom torbom na ramenu, koja je imala ulogu da obilazi kuće u kojima ima dece i daruje ih slatkišima i voćem.

Na Svetog Nikolu, gde god da se nađu, lađe se zaustavljaju dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Tradicionalno, lađari još i pucaju iz topova, odajući na ta način počast svome zaštitniku.

Iz običaja primenjivanog u Vizantiji da se na ovaj praznik amnestiraju zatvorenici, u narodu je nastalo verovanje da će onome ko na dan ovog praznika oprosti dug naredna godina biti bogata i plodna. Veruje se i da toga dana ne treba nikoga podsećati na dug ili mu dodatno na bilo koji način otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

Na Svetog Nikolu treba posejati božićno žito, simbol plodonosne nadolazeće godine i dobrih useva, kako bi do Božića dovoljno naraslo.

Običaji i tradicija nalažu i da, ukoliko porodica ima više sinova, kada otac deli slavu sinovima, jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu kao dan obeležavanja svoje krsne slave.